И данас трају расправе о поријеклу Срба и досељавању на ове просторе. Званична хисториографија заступа мишљење о насељавању у 7. стољећу са подручја Карпата на данашње просторе, а њој се

Никола Жутић (Госпић, 1952.г.) основно и средње образовање завршио је у Госпићу, а дипломирао је и докторирао на Филозофском факултету у Београду. Аутор је књиге КРАЈИШКИ СОКОЛИ, издане у Београду

ДУШАНОВ ЗАКОНИК један је од најважнијих правних споменика средњовјековне Европе и најзначајнији закон српске средњовјековне државе. Донио га је цар Стефан Душан Немањић, познат као Душан Силни, 21. маја 1349.

Из увода Аутора:     *ubaciti kompresirani 1., 2. i 3. dio     Дејан Медаковић СРБИ У ЗАГРЕБУ_ Неколико фасцинантних чињеница

Милош Ђурић, филозоф и књижевник (Славонски Бенковац, 14.1.1892.г. – Београд, 7.12.1967.г.). Филозофију и класичну филологију изучавао је у Загребу и Београду, редовни члан Српске академије наука и уметности. Извор: https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=1993

Milovan Đ. Milovanović (17. februar 1863. – 18. jun 1912) bio je srpski teoretičar države i prava, diplomata i političar. Bio je predsednik Vlade Kraljevine Srbije (1911–1912) i za vreme

Из извора:   Кулишић, Петровић, Пантелић СРПСКИ МИТОЛОШКИ РЕЧНИК

(Извор: https://www.in4s.net/)   Буквар из 1597.г.

О аутору: Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, општина Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници, имали су десеторо деце, 5 синова и

Пред вама је друга књига нашег личког / медачког аутора Душана Узелца која се бави личком тематиком; овај пута са аспекта личана – солунских добровољаца. На 193 стране аутор систематски

Pred vama je ČITANKA ZA PRODUŽNE I VIŠE NARODNE ŠKOLE, objavljena u Zagrebu u Kraljevini Jugoslaviji 1929.g., u redakciji Pere Horvata, Beer Žige i Ferde Nikolića. Čitanka je podijeljena na

Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српска православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син

Из Предговора: Из Увода: О аутору: Извор: https://www.pokretisvetlo.com/jovan-deretic/   Јован И. Деретић_АНТИЧКА СРБИЈА

Из Биљешке о писцу:  Јован И. Деретић ……..   Јован И. Деретић_ЗАПАДНА СРБИЈА

Извод из ове књиге који се односи на Вребац, објавили смо на листу “Прошлост, људи и обичаји” још 2011.г.. Сада смо у прилици да објавимо цјелокупну књигу, вриједан допринос аутора

Описујући свој живот од раног детињства у родном селу Струганику, преко школовања и постепеног напредовања у војној каријери, све до учествовања у Првом и Другом балканском рату, Живојин Мишић оставио

Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) један је од зачетника мемоарске књижевне форме код нас, био је дипломата и члан угледне породице која је дала неколико важних личности у више генерација. Његов

Petar Petrović Njegoš bio je pjesnik, vladika i vladar Crne Gore. Rodio se 1813. godine u Njegušima, naselju koje se nalazilo na sjeverozapadnom dijelu Lovćena. Prilikom krštenja dobio je ime

Наш велики Милутин Миланковић запостављен код нас, а у свијету одавно признат. Путник кроз васиону кога је Наса сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету.   Наш велики

Наш велики Милутин Миланковић запостављен код нас, а у свијету одавно признат. Путник кроз васиону кога је Наса сврстала међу петнаест највећих научника који су изучавали планету.   Наш велики

Марко Миљанов Поповић рођен је 25. априла 1833. године у Медуну (Црна Гора). О његовом раном детињству мало се тога зна. Углавном, сви хроничари који су се бавили Марковом биографијом

Intervju sa Nikolom Teslom iz 1899. godine: Ja sam ipak poražen čovjek. Ja nisam ostvario ono najveće što sam mogao 20.07.2019 11:59 Slavni naučnik Nikola Tesla dao je intervju za časopis Besmrtnost

Аутор Сања Шуљагић је виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду. Из рада: Према српском народном календару који се рачуна на основу календара који је био у употреби

Andrija Kačić Miošić (Brist kraj Makarske 1704.g. – Zaostrog 1760.g.), franjevac, vezan životom uz franjevački samostan u Zaostrogu. Obrazovan u Zaostrogu, Osijeku. Skradinu i Šibeniku. Andrija Kačić Miošić, Kao redovnik

Ђорђе Јанковић (Београд, 1947.г. – Београд, 2016.г.) био је српски археолог, доктор наука и професор универзитета. Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије. Аутор је чланака, расправа и

Послије Берлинског конгереса 1868.г. постало је уобичајено да се говори о досељавању Славена на Балкански полуоток (Хелм, стари назив за Балкански полуоток, забрањен за кориштење 1809.г.) у 7. стољећу, а

Белешка о аутору (из књиге) Милорад Екмечић је рођен 4. октобра 1928. у Пребиловцима, општина Чапљина. Школовање завршио у Мостару 1947. Након губитка и другог родитеља, од 1943, живео на