Ђорђе Јанковић (Београд, 1947.г. – Београд, 2016.г.) био је српски археолог, доктор наука и професор универзитета.
Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.
Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.
Српске громиле је монографија београдског археолога Ђорђа Јанковића, објављена 1998. године.
Књига је прва научна синтеза која археолошки идентификује Србе у односу на друге Словене раног средњег века, преко анализе материјалних трагова погребног обреда које налазимо у громилама (хумкама, тумулима) између 4. и 12. столећа.
Громиле су углавном мање хумке, донекле различитог састава, које понекад садрже разне предмете. У њима нема остатака људских скелета. То се објашњава, како ће се видети, обичајима да се спаљени остаци покојника не сахрањују у земљу, већ изван громила. По правилу, раније су сличне хумке тумачене као гробови праисторијског или античког доба. Издвајање средњовековних громила омогућава стварање прве стварне слике о Србима у раном средњем веку.
Ђорђе Јанковић, у Предговору књиге
Књига садржи седам главних поглавља: 1. Увод, 2. Каталог громила, 3. Громиле Срба у данашњој Њемачкој и Пољској, 4. Разврставање громила, 5. Погребни обред, 6. Громиле и историја Срба и 7. Зашто су Срби били особени.
Аутор на основу досадашњих истраживања громила одређује њихов просторни распоред на Балкану овако:
Громиле на једноставан и очигледан начин омеђују српски етнички простор у раном средњем веку. Он се скоро подудара са границама римске Далмације. Те границе су на истоку према Великој и јужној Морави, али су Срби веома рано живели у Неготинској крајини, па можда и другде источно од римске Далмације. На југу је Срба било у области Шар планине или још јужније, око Дебра и даље. На југозападу су Срби насељавали приморје, али није познато да ли су већ у раном средњем веку настанили и велика острва као што су Корчула, Мљет, Хвар, Брач, која се у X столећу наводе као српска. На западу су Срби живели у Поуњу, Лици и Крбави, вероватно до Купе. Према Панонији је граница ишла Посавином.
Извор: https://sr.wikipedia.org/