И данас трају расправе о поријеклу Срба и досељавању на ове просторе. Званична хисториографија заступа мишљење о насељавању у 7. стољећу са подручја Карпата на данашње просторе, а њој се супроставља мишљење да досељавања није било те да овдје постоји континуитет живота од „Цивилизације подунавља“ – Лепенског вира (археолошко налазиште праповијесне културе) одакле се цивилизација ширила на све стране свијета.
Дешифрирање текста са каменог обелиска узима се као један од доказа “незваничне” хисториографије.
У граду Сирбину, данашњи Ксантос, пронађен је камени ступ са уклесаним знаковима на етрурском писму које до Светислава Билбије није било дешифрирано. Текст је дешифриран примјеном српског језика и српске ћирилице – србице, тумачећи етрурско писмо са десна на лијево. (Прилог: Светислав С. Билбија СРЕАРОЕВРОПСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО ЕТРУРАЦА, 1984.г.)
У предговору књиге Светислав С. Билбија каже:
….. 
О обелиску из Сирбина / Ксантоса са законима из 8. вијека п.н.е., академик Руске академије природних наука В.А Чудинов, каже:
„У Лици малоазијској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персијских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе. Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова (1). Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици (2). Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета (3)“.
„Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика, гледано са северне стране, приказан је на сликама. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка (5). Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (6) (стр. 6 наведене Калинкине књиге приказана је овде на слици 2, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са срским језиком“.
„Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић (13). Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су: (1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити.“
Извор: https://pravoslavnisvet.wordpress.com/